Dopuna stranice PopUp Close
KARDIOLOGIJA: AKUTNI INFARKT MIOKARDA
Suština dijagnoze

• Iznenadan ali ne jednovremeni jakibol u prednjem delu grudnog koša koji dovodi do hipotenzije i šoka.
• Retko bezbolan, maskirajući akutnokongestivno oštećenje srca, sinkope,cerebralna tromboza, ili šok iz "neobjašnjivih" razloga.
• Temperatura, leukocitoza, povišena sedimentacija, povećan SGOT i LDH uroku od 24—48 časova.
• EKG: Nenormalni Q talasi, produženST segment; kasnije simetrična inverzija T talasa.

Opšte shvatanje

Infarkt miokarda je ishemična nekroza jednog lokalizovanog dela miokarda nastao zbog okluzije koronarne arterije usled pojave tromba ili ateromatoznog suženja. Rede se smatra odgovornim kompletna okluzija zbog pločaste proliferacije intime ili zbog krvavljenja. Do pojave infarkta miokarda dolazi i bez potpune okluzije, ako je protok u koronarnim arterijama privremeno smanjen, kao npr. u postoperativnom ili traumatskom šoku, gastrointestinalnim krvavljenjima ili hipotenziji nastaloj iz bilo kojih razloga, ili pak u slučaju dehidratacije. U retkim slučajevima do infarkta dovode i embolične okluzije i luetični aortitis ili akutni vaskulitis.

Lokalizacija i trajanje infarkta zavisi od anatomskog rasporeda krvnih sudova, od mesta sadašnjih i ranijih okluzija i adekvatnog snabdevanja kolateralnim krvotokom. Tromboza se najčešće javlja u prednje descendentnoj grani leve koronarne arterije i to rezultira kao infarkt prednjeg zida leve komore. Okluzija leve cirkumfleksne arterije dovodi do anterolateralnog infarkta. Tromboza desne koronarne arterije dovodi do infarkta zadnjedonjeg dela leve komore.

Klinička slika

A. Simptomi:
1. Upozoravajući bol — u pretoo 1/3 bolesnika, promene u slici angine, iznenadni napad atipične angine, ili neobične promene uvezi varenja koje se osećaju u grudnom košu,predhode infarktu miokarda u roku od nekoliko časova, dana ili nekoliko nedelja.
2. Bol od infarkta — može da počne i zavreme odmaranja (čak i u snu) ili za vremeaktivnosti. Sličan je anginoznom bolu po lokalizaciji i širenju, ali je daleko jači, ne prestaje sa odmaranjem, brzo se pojačava i naputu maksimalne jačine ne treba do smrtiviše od nekoliko minuta ili nešto duže. Glyceryl trinitrat ne pomaže. Bol traje i satimaako se ne prekine narkoticima i često je nepodnošljiv. Bolesnik se budi u hladnom znoju, oseća slabost i bojažljivost, okreće se,tražeći ugodan položaj. Ne želi da leži mirno.Sledeće tegobe se javljaju same ili udružene:laka glavobolja, sinkopa, dispnea. ortopnea,kašljanje. otežano disanje, muka i povraćanje ili meteorizam.
3. Bezbolni infarkt — u 5—15°/o slučajeva, bol je odsutan ili mali i prikriven je momentalno nastalim komplikacijama, vidljivimakutnim plućnim edemom ili brzim oštećenjem srca, izraženom slabošću, šokom, sinkopom, ili cerebralnom trombozom.
B. Znaci: fizikalni znaci su vrlo različiti,a očevidna klinička slika jačine napada nijebaš sigurno u korelaciji sa dužinom i lokalizacijom infarkta.
1. šok — stanje šoka se opisuje u slučajevima kada je krvni pritisak ispod 80 mm Hg (ili nešto viši, ako je postojala hipertenzija), bleda boja lica. mentalna utučenost, hladna i lepljiva koža, periferna cijanoza, tahikardija ili bradikardija, i slab puls. šok se javlja samo u teškim napadima (u 8—14% slučajeva). Do šoka dolazi primarno zbog bola, pre nego zbog hemodinamskog efekta infarkta; vidljivo poboljšanje se javlja u roku od 30—60 minuta posle popuštanja bola i ordiniranja kiseonika.
2. Nalaz na srcu — kod jakog napada,prvi i drugi srčani ton su oslabljeni, često nejasni pri auskultaciji i nazivaju se tako zv."tiktak" kvalitetom. Često se nalazi galopniritam i proširene vene na vratu. Slikom dominira akutni plućni edem i progredirajućekongestivno oštećenje. Kod lakšeg napada nalaz prilikom ispitivanja je normalan ili senalazi oslabljen intenzitet prvog tona ili nizak sistolni krvni pritisak. Perikardijalnotrenje se javlja u 20—30% slučajeva izmeđudrugog i petog dana; nalaz je često kratkotrajan ili sa prekidima.
3. Temperatura—temperatura se ne javlja u napadu (nasuprot akutnom pericarditisu) kao ni za vreme prolongiranog stanja šoka. Obično raste do 37.8 i 39.4° C (100—103°F) rede do 40.6° C (105° F) u roku od 24 časai održava se 3—7 dana (rede duže).
C. Laboratorijski nalazi: leukocitoza, 10—20 hiljada leukocita. Obično se javlja drugog dana, a nestaje posle nedelju dana. U napadu sedimentacija je normalna, raste drugog ili trećeg dana i ostaje povišena 1—3 nedelje. SGOT aktivnost se povećava u prvih6—12 časova, dostiže najvišu tačku u 24—48časova i vraća se na normalu za 3—5 dana.Dehidrogena mlečna kiselina u serumu ostaje povećana 5—7 dana. Serijska ispitivanjasu moguća u određenim ustanovama.
D. EKG: promene u EKGu nisu u dobroj korelaciji sa jačinom kliničke slike infarkta. Karakteristika slike se sastoji u specifičnim promenama koje prolaze stereotipnu "evoluciju" u toku nekoliko nedelja. U napadu postoji elevacija ST segmenta i T talasa i nenormalan Q talas; kasnije se ST segment vraća na svoje mesto a T talas postajesimetrično invertan. Tačna dijagnoza infarkta na osnovu EKGa postavlja se samo naosnovu prisustva sve tri promene. SerijskeSTT segmenta su same dovoljne, ali ne sadijagnostičke tačke gledišta. Ne sreću se karakteristične promene kada postoji blok levegrane ili pak kada je raniji infarkt stalno menjao EKG. Čak i u ovim slučajevima ako seEKG uzme ranije, u napadu, često se videpromene u ST segmnetu.

Diferencijalna dijagnoza

Kod akutnog pericarditisa, temperatura često prethodi napadu bola, koji je pretežno pleuralni i značajno popušta pri zadržavanju disanja i specifičnim položajima tela. Trenje koje se ranije javlja je glasnije, a čuje se na širem prostoru, i postojaniji je nego uinfarkta, a čuje se često i pleuroperikardijlano trenje. Nema promene u QRS odvodima, a inverzija T talasa je daleko šira i bez recipročnih promena (sem u aVR). SGOT i LDH su rede povećani.

Disekovana aneurizma dovodi do izraženih bolova u grudnom košu koji su najžešći u napadu. Tipično se šire gore ili dole po grudnom košu u trajanju od nekoliko časova. Značajni nalazi su: promene u pulsu, promenjen aortni šum i prisustvo tečnosti u levom hemitoraksu ili pak tamponada srca. Krvni pritisak ne pada rano. Česte su sinkope ili neurološke abnormalnosti. EKG nije od dijagnostičke vrednosti u infarktu sve dok nisu zahvaćena koronarna ostia.

Akutna plućna embolija dovodi do bola u grudnom košu koji se ne razlikuje od infarkta miokarda, a osim toga i do hipotenzije, dispneje i proširenih vena na vratu, dok će se na EKGu u ranom stadij umu procesa javiti devijacija električne osovine u desno ili smetnje u sprovođenju desnog ventrikla. SGOT i LDH su često povećani kao i kod infarkta miokarda. Ako napad nije fatalan plućni infarkt se razvija dovodeći do pleuralnog bola, hemoptizija i lokalnog nalaza na plućima. Prilikom brižljivog ispitivanja nalazi se tromboflebitis na nogama, u pedelu slabine i donjem abdomenu.

Cervikalno ili torakalno oboljenje kičmene moždine dovodi do iznenadnog i jakog bola u grudnom košu koji je sličan infarktu miokarda, ali ortopedske mere otklanjaju bol, a EKG je normalan. Hiatus hernia može simulirati bol od infarkta, a T talas je zaravnjen ili čak invertan za vreme napada, ali ne postoji hipotenzija niti sledi temperatura, leukocitoza ili povećana sedimentacija, SGOT ili LDH.
Akutni pancreatitis i akutni choleustitis mogu da podražavaju infarkt. Međutim, ovo je moguće inzdiferencirati na osnovu anamneze o ranijim gastronitestinalnim simptomima, sadašnjem nalazu u obdomenu, žutice, povećane serum amilaze i radiografskog nalaza. Od najveće koristi je odsustvo dijagnostički serijskih promena na EKGu. Od infarkta miokarda potrebno je razlikovati i spontani pneumotoraks, medijasti nalni emfizem, preeruptivni herpes zoster i teške psihofiziološke kardiovaskularne reakcije.

Komplikacije

Kongestivno oštećenje srca i šok javljaju se u napadu infarkta i mogu se razviti podmuklo ili naglo sa aritmijom ili plućnom embolijom. Sedativna sredstva i slabost maskiraju dispneu i ortopneu. Svakog dana potrebno je tretirati distenziju vena na vratu, galopni ritam, šum od mitralne insuficijencije, abnormalne pulzacije srca, bolno osetljivu i uvećanu jetru i sakralne edeme.

Ako se ne daju antikoagulantna sredstva, u 10—20% slučajeva zbog flebita noge ili pelvičnih vena dolazi do plućne embolije. Ovo je karakteristično za akutno i rekonvalescentno stanje.

Aritmija se javlja posle infarkta miokarda i smatra se da je uzrok smrti u oko 40% bolesnika. Mehanizam se sastoji ili u srčanom zastoju ili fibrilaciji komora, koje nastaju posle šoka ili oštećenja srca, kasnije postoji sklonost da bude i primarni uzrok (mada može biti sekundarni). Stalno praćenje je odkrilo prisustvo ventrikularne tahikardije, kompletnog A—V bloka i drugih manje ozbiljnih aritmija. Ventrikularni prevremeni udari često dovode do daleko ozbiljnijih aritmija i to kasnije ili sekundarno, ali ne rano ili u primarnim ventrikularnim fibri lacijama. Važno je na vreme prepoznati aritmiju kako bi se odpočelo sa terapijom.

Cerebrovaskularne promene mogu nastati zbog pada krvnog pritiska usled infarkta miokarda ili pak zbog embolije nastale od muralnog tromba. Save tu je se uzimanje EKGa u svih bolesnika sa cerebrovaskularnim promenama.

Infarkt miokarda se ponovo javlja u 5% bolesnika ili je pak ispoljeno produženo stanje infarkta računajući sve od prvog napada. Ruptura srca nije česta. Ako do nje i dođe to se obično desi u prvoj nedelji.

Perforacija interventrikularnog septuma je vrlo retka. Karakterističan je po iznenadnoj pojavi glasnog i rapavog sistolnog šuma i trila preko donjeg levog parasternalnog predela i zbog akutnog oštećenja miokarda. Ovo je potrebno razlikovati od mitralne insuficijencije nastale zbog infarkcije ili disfunkcije papilarnih mišića. Oba dovode do oštećenja srca i zahtevaju hiruršku intervenciju na srcu. Predhodno je potrebno stabilizovati stanje bolesnika u toku nekoliko nedelja ili meseci i načiniti desnu i levu kateterizaciju srca koja bi, eventualno, pokazala značajne hemodinamske promene.

Već rano posle rekonvalescencije javljaju se ventrikularne aneurizme i periferni arterijski embolizmi. Na cineangiografiji moguće je primeniti otvoreni džep na miokardu na kome se ne vide kontrakcije ili se vide paradoksalne pulzacije. Aproksimativno 20% bolesnika razvija neku vrstu aneurizme ili akineziju levog ventrikla, koje se klinički prepoznaju po nenormalnim paradoksalnim prekordi jalnim pulzacijama, a dokazuju se cineangiografijom levog ventrikla. Neki od ovih bolesnika dolaze u stanje refrakternog oštećenja srca i jedina pomoć se sastoji u hirurškoj intervenciji.

Sindrom rame—ruka se javlja posle produžene imobilizacije ruke i ramena i nastaje zbog "refleksne distrofije simpatikusa". Retko se da sprečiti. Rani bol preko povređenog ramena praćen je bolom ruke, otokom i slabošću ruke kao i preteranim ili smanjenim znojenjem. Ako stanje šoka i dalje perzistira javlja se oliguria, anuria i tubularna nekroza.

Lečenje

A. Odmah preduzete mere u tečenju: sveveće iskustvo pokazuje da se bolesnici najbolje lece u specijalnim koronarnim jedinicama koje su snabdevene elektronskim uređajima, alarmnim signalima, mogućnošću da se sve promene snime, "pacemaker"4ma, uređajima za ponovno vraćanje u život kao i posebno izvežbanim sestrama i lekarima. Poznato je da je u prvih nekoliko sati posle napada veći rizik od ventrikularne fibrilacije i iznenadne smrti. Potrebno je preduzeti sve mere kako bi se ovi bolesnici što pre našli u koronarnim jedinicama na koji način bi se smanjila i smrtnost van bolnice. Neki gradovi (naročito Belfast, Irska) imaju specijalno opremljena ambulantna kola kako bi smanjili broj nesreća. Diskutuje se i o profilaktičnom antiaritmičnom programu.
1. Odmaranje — nastojati da se odkloni napregnutost i zabrinutost. Fizičko i mentalno odmaranje u najkomfornijem položaju je neobično važno u prve 2—3 nedelje, kada se u stvari, najčešće javlja ruptura srca. Bolesniku nije dozvoljeno da se hrani ili da brine o samom sebi u toku prvih nekoliko dana, sve dok se napad ne ublaži i to bez pojave šoka ili drugih komplikacija. Poželjna je posebna sestrinska nega. Toaleta pored kreveta, verovatno, zahteva manije napora, nego upotreba lopate.

Dobar san je veoma važan u bolesnika koji imaju infarkt miokarda kao i u onih koji pate od oštećenja srca. Sedativi se uzimaju kako bi se obezbedila dovoljna dužina sna, a ne treba se suzdržavati ni od davanja morfijuma ako je indikovano.
2. Analgesia — ako je bol jak daje semorphin sulphat, 10—15 mg polako intravenski. Ako bol ne popusti u roku od 15 minuta,ponoviti dozu. Ostatak injekcija se daje subkutano, 8—15 mg kako bi se bol odklonio zastalno. Subkutani način se primenjuje akoje napad jak ili pak ako je bolesnik u stanjušoka. Ako je bolesnik u stanju šoka sa jakimbolom, može se polako dati i intravenska injekcija.
Pažnja: druga doza morfijuma se nedaje ako su respiracije ispod 12 u minuti.Morfin izaziva vensko krvavijenje i smanjujecardiac output. Javlja se i nesvestica ako jebolesniku dozvoljeno da sedi ili stoji.

Neki preporučuju meperidin i dihvdromorphinon zbog toga što manje dovode do pojave muke i povraćanja. Doza dihvdromorphinona iznosi 4 mg i. m. ili i. v. (Dilaudid). Doza meperidina (Demerol) je 50—100 mg intravenski ili intramuskularno.

Aminphvllin, 0.5 gm i.v. vrlo polako (1— 2 ml u minuti) se daje i koristan je u onim slučajevima kada bol nije popustio posle ordiniran ja opi jata ili kiseonika (vidi dole).

3. Kiseonik — je uvek koristan a nekadi neophodan da se odkloni dispnea, cijanoza,plućni edem, stanje šoka i bol u grudnomkošu.

Šok je česta i ozbiljna komplikacija, sautvrđenom smrtnošću od 80%, naročito akoje produžen pošto se bol stišao. Lečenje šokaje bezuspešno, a najbolji rezultati su postignuti ako se šok leci rano. Hipotonični miokard često prati akutni infarkt miokarda a išok se pridružuje sa znacima povišenog venskog pritiska. Zbog toga neki kliničari preporučuju digitalizaciju u stanju šoka kod infarkta miokarda baš kao kod kongestivnogoštećenja. Povećan cardiac output povećavakoronarni protok, a krvni pritisak raste. Odefekta su neki inotropni lekovi kao isoprotenerol (Isuprel). Prateći centralni venski pritisak i arterijsku tenziju ima se bolji uvid udejstvo inotropnih preparata kao i pri upotrebi tečnosti, plazme i dekstrana. Neki smatraju da su i vazopresorni preparati od koristi. Tu se ubraja levarterenol (Levophed).

Šok nastaje usled neodkrivene ventrikularne tahikardije ili drugih aritmija i ako se ove komplikacije lece adekvatno može se bolesniku spasiti život. Transfuzija krvi kroz venski i arterijski sistem nije od velike koristi, ali ovaj postupak treba imati na umu ako se radi o smanjenom krvnom volumenu. 5. Antikoagulantna terapija — u lakšim slučajevima podeljena su mišljenja za ili protiv (brzo pupuštanje bola, minimalni znaci mokardijalne nekroze, odsustvo šoka ili oštećenja srca). U teškim slučajevima infarkta miokarda antikoagulantna terapija se, uglavnom, preporučuje.

B. Praćenje bolesnika: veoma je važno oprezno kliničko posmatranje bolesnika kako bi se ustanovila dužina trajanja infarkta, konstatovao, eventualno, novi infarkt, zatim pojava komplikacija ili simptomi koji zahtevaju lečenje. Ponovni bol posle nekoliko dana ili nedelja od prvog bola koji se polako stišava govori za širenje nekroze miokarda; potvrda se dobij a EKGom i drugim kliničkim nalazima. Što se tiče lečenja upotrebljava se isti metod kao i kada se radi o prvom infarktu, ali je potreban duži period odmora. Preventivne mere za smanjenje rizika progresivnog koronarnog oboljenja (nedokazanog) ranije su opisane.
G. Lečenje komplikacija:
1. Insuficijencija srca — Ako se razvijeinsuficijencija srca, tretirati je kao i svakuinsuficijenciju izazvanu bilo kojim uzrocima.Kiseonik, smanjiti uzimanje natriuma, diuretici, i obazrivost pri digitalizaciji — sve suto veoma važni faktori u lečenju. Ako se ordiniraju diuretici bolesniku koji prima digitalis i ima dijetu sa malo natriuma daje se ikaliumova so (kalium chlorid, 1 gm 3 putadnevno). Pažnja: izbegavati kalijiumove tablete sa unutrašnjom opnom zbog mogućnostioštećenja tankog creva. Bolesnik se tako digitalizira, kako bi se, ako je to moguće, izbegli toksični efekti. Brza digitalizacija se izbegava sem ako se ne radi o hitnim slučajevima. Ako je insuficijencija srca umerena amanifestu je se samo pulmonalnim znacima ipovećanom dispneom dovoljna je restrikcijanatriuma i ordiniranje živinih ili tiazidnih diuretika. Neki autori izbegavaju digitalis zboghazarda u vezi ventrikularne aritmije, ali datpod dobrom kontrolom ne srne se odbiti akoto insuficijencija srca zahteva.
2. Aritmije — česti su ventrikularni prevremensi udari. Oni signaliziraju povećanu iritabilnost oštećenog miokarda, a predznak suventrikularnoj tahikardiji ili fibrilaciji. Lidocain (Xylocaine) se smatra lekom izbora i daje se u dozi 50—100 mg i.v. u intravenskoj infuziji pri brzini od 1—2 mg u minuti. Alternativni lekovi su: procainamid, quanidin sulfat ili kaliumove soli, ako se smatra da je digitalis odgovoran za nastanak aritmije. Uporno lečenje ventrikularne aritmije sprečava fibrilaciju ventrikla i srčani zastoj.

Ventrikularna tahikardija je uregentno stanje. Ventrikularna fibrilacija se mora odmah prepoznati na alarmnom sistemu u sestrinskoj sobi, a defibrilacija primenjena u roku od 30 sekundi. U najvećem broju koronarnih jedinica defibrilaciju izvode specijalno obučene sestre, ako jedan vest lekar nije momentalno prisutan. Lidocain (Xclocain) se daje i. v. u infuziji (1—2 mg u minuti) kako bi se sprečio ponovni napad.

Fibrilacija atrija je obično prolazna. Ako se održava, a bolesnik je loše podnosi ili se pak razvija kongestivno oštećenje srca, pažljivo je potrebno digitalizirati ili načiniti kardioverziju.
3. AdamsStokesov napad sa srčanim blokom — To je urgentno stanje. Kompletni srčani blok komplikuje akutni infarkt miokarda u 6—10% slučajeva. Ima visoku smrtnost, obično traje manje od jedne nedelje i tretira se obično veštačkim vodičem koji se uvodi preko vene u desni ventrikl. 70—80 otkucaja uveliko poboljšava cardiac output i ishranu tkiva i sprečava Stokes — Adamsove napade. Asistolija se javlja nepredviđeno, stoga se iz profilaktičnih razloga stavljaju kateteri sa elektrodama u onih bolesnika koji imaju kompletan A—V blok sa prednjim infarktom miokarda, tip II Mobitzovog AV bloka ili u slučajevima donjeg infarkta sa kompletnim AV blokom. Neka pitanja su od značaja kod tipa I Mobitzovog bloka kod donjeg infarkta. Da se spreči ventrikularna fibrilacija ako se AV blok stišava, daje se lidocain u infuziji.

Kod akutnog infarkta miokarda kod koga je uveden vodič, ventrikularna fibrilacija predstavlja glavnu opasnost; zbog ovih razloga bolesnike sa prvim stepenom AV bloka ili sa prvim tipom II stepena AV bloka sa Wenckebachovim periodama i suženim QRS kompleksima kod donjeg infarkta ne treba rutinski stavljati na "pacemaker". Uslovni vodič srca, koji je aktiviran produženom pojavom QRS kompleksa, može se prihvatiti, tako da kada je AV sprovodljivost nestabilna i povremeno sa prekidima, neće doći do sukobljavanja između normalne akcije i veštačkog vodiča srca.

Sinusna bradikardija, specijalno kod donjeg infarkta, predznak je AV bldku i tretira se uvođenjem trans venoznih elektroda vodiča (u profilaktične svrhe) i atropinom, 0.5—1 mg i.v. Kod kompletnog bloka može se priključiti i spoljašnji vodič.
4. Trombembolične pojave su česte zavreme trajanja infarkta miokarda. Potrebnoje na vreme ordinirati antikoagulantna sredstva. Za lečenje plućne embolije vidi diskusiju u poglavlju 7.
5. Oliguria, anuria, akutna tubularna nekroza — vidi poglavlje 16.
6. Ruptura, perforacija interventrikularnog septuina, mitralna insuficijencija nastalazbog disfunkcije papilarnog mišića ili rupture i aneurizma — ako perzistira insuficijencija srca preporučuje se hirurška intervencija:zatvaranje perforiranog septum defekta ilikorekcije rupturiranog papilarnog mišića.Rekcija aneurizme se preporučuje ako se radi o velikoj ventrikularnoj aneurizmi sa perzastirajućom insuficijencijom srca ali ne iako se radi o maloj asimtomatičnoj aneurizmi. Ne postoji odgovarajuće tretiranje rupture srca.
7. Sindrom rame — ruka — najbolje seleci preventivnom fizikalnom terapijom kojase rano sprovodi.
8. Aktivnost u rekonvalescenciji minimum vremena za odmaranje iznosi najmanje3 nedelje; ako je infarkt bio vrlo jak ovovreme se produžava na oko 6 nedelja. Za najveći broj bolesnika program se sastoji u jednomesečnom potpunom odmaranju, jedanmesec postepeno povećane aktivnosti, i jedanmesec izbegavanja aktivnosti pre povratkana posao. Dužina odmora je individualna i uzavisnosti je od jačine infarkta miokarda istanja bolesnika.

Bolesniku nije dozvoljeno da se slobodno kreće po sobi 7—10 dana. Najvažnije je postepeno privikavanje na aktivnost. Bolesnik ostaje na istom spratu, postepeno povećavajući šetnje, polako i bez osećaja bola u grudnom košu, dispneje, tahikardije ili osećaja zamora. Tek dva meseca posle infarkta dozvoljeno je da se prvi put izađe van kuće. Potrebno je izbegavati penjanje uz brdo i stepenice još najmanje jedan mesec.

Prognoza

Celokupan mortalitet u toku prvog me seca posle infarkta iznosi prosečno 30%. Najveći broj smrti se javlja u prvih 12 sati. Manj i napadi se klinički odmah stišavaju, tako da je smrtnost u početku manja od 596. Klinički teški infarkti miokarda za puno oporavljanje zahtevaju 6—12 nedelja. Smrtnost raste 60—9096 sa stanjem produženog šoka, teškom ranom insuficijencijom srca, leukocitozom preko 25.000 sa eozinofilijom, temperaturom preko 40°C (104cF), nekontrolisanim diabetes mellitusom, u starijih osoba, kod već ranije postojećeg infarkta, a naročito ako su pomenuti faktori udruženi. Plućna embolija koja se ne tretira antikoagulantnom terapijom, zatim perzistirajuća aritmia i produženo stanje infarkta održava, i za vreme ranog oporavljan ja, smrtnost od 15—209/6.
Dugoročno preživljavanje je u zavisnosti od sposobnosti medicinske nege i od prisustva drugih hroničnih oboljenja. Kompletno kliničko oporavljanje i EKG nalaza omogućuje 10—15 godina života. Bolesnici sa znacima ostatka insuficijencije srca, aritmijom, ili anginom umiru u roku od 3—6 godina.
Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Maurice Sokolow
Dr Ernest Jewetz

 
Često smo/ćemo tokom rada na sistematizaciji i indeksaciji dijagnoza, diferencijalnih dijagnoza i metoda lečenja koristili/koristiti udžbenike napisani pre više od dvadeset godina. Razloga za takvu odluku je više, a ovo nije mesto da se o tome raspravlja. U svakom slučaju, ako uočite neku značajnu razliku od današnjih doktrina, molimo vas da nam na tu okolnost skrenete pažnju. To možete učiniti klikom na: LINK
Ako sta na ovu stranicu došli sa našeg pretraživača /mojlekar.com/ onda lične stranice sa biografijama dobijate u PopUp prozoru. Zatvorite ga klikom na: LINK
Ako ste na ovu stranicu došli sa nekog svetskog pretraživača /Google, Yahoo, Bing .../ onda niste u PopUp prozoru. Posetu našem sajtu možete nastaviti ako kliknete na: LINK.
 
Copyright © medicina.rs, Beograd, Srbija, 2005, 2010; All Rights Reserved; Ukoliko imate primedbi na funkcionalnost sajta, molimo Vas da nam se javite. Za tačnost podataka koje dobijete pretragom, odgovorno je isključivo ovlašćeno lice zdravstvene organizacije koja nam je podatke dostavila.