|
|
|
 |
|
|
|
|
|
| DERMATOLOGIJA
|
|
|
 |
Ove stranice nisu za detaljno čitanje. Previše su obimne i nama služe
za "odlaganje" materijala pre nego se odlučimo šta će od
navedenog biti uključeno u bazu podataka medicina.rs. Ipak, mogu
mnogo da vam koriste ako na njima potražite ono što vas konkretno
zanima. U tu svrhu koristite mogućnosti vašeg brouzera, tj. funkciju Find. |
|
|
|
| Trenutno nema podataka. Pokušajte na PRETRAZI!!
|
|
|
OPŠTA SIMPTOMATOLOGIJA
HAUTOSIS /Neprijatan zadah/
Halitoza se može javiti kao propratni simptom brojnih stanja kao što su: nedovoljna higijena usta, hranjena oboljenja nosa i sinusa, zubni karijes, infekcije desni i ton-zila, sistemska oboljenja, febrilna stanja i toksemije, hronična oboljenja pluća (absces pluća), neka oboljenja gastrointestinalnog trakta i neuropsihijatrijska oboljenja kod kojih se »neprijatan zadah« navodi kao jedina subjektivna tegoba.
Lecenje je usmereno ka osnovnom oboljenju. Redovnim pranjem zuba posle jela i ispiranjem usta može se postići prolazni efekat.
GORUŠICA /Pyrosis/
Gorušica u čijoj osnovi je promena ne-uromuskularne aktivnosti jednjaka, Često se javlja u osoba sklonih preteranom uživanju u alkoholu i jelu. Osim toga, ona je ponekad važan simptom gastro-ezofagealnog refhiksa. U tom smislu i lečenje je zavisno' od specifičnog uzroka. Gorušica se vrlo često javlja u trudnoći (42 - 48%), u kom slučaju posled-njih nedelja trudnoće obično postepeno slabi i nestaje ubrzo posle porođaja.
Primenom antaeida često se postiže ubla-ženje »kiseline u želucu« mada još uvek nije jasno da li je ovo korisno dejstvo rezultat neutralizacije hlorovodoniČne kiseline želu-daćnog soka. često su korisni spazmolitici. Može se prepisati i blaga dijeta (vidi poglavlje 3).
NAUZEA I POVRAĆANJE
Ovi simptomi se mogu javiti pojedinačno ili udruženo a mogu nastati usled čitavog niza uzroka. Poremećaji gastrointestinalnog trakta i drugih organa dovode do refleksnog nadražaja centra za povraćanje. Shodno tome, nauzea i povraćanje mogu da se jave kod sledećih oboljenja i patoloških stanja: iritacija, zapaljenja ili mehaničke lezije bilo kod dela gastrointestinalnog trakta (od fa-rinksa do rektuma); nadražajni impulsi koji polaze od obolelih organa, na primer holecis-tit; nadražaji vestibularnog aparata, na primer morska bolest; toksičan efekat kardio-tonika kao što je digitalis. Do centralnog povraćanja (nadražaj centra za povraćanje), dovode centralni emetici (emetin, apomor-fin, morfin); egzogeni i endogeni toksini, povećan intrakranijalni pritisak i hipoksija mozga koja nastaje u stanjima anemije mozga i intrakranijalnog krvavljenja. Povraćanje na psihogenoj osnovi može da bude simptom lakših ili ozbiljnijih oboljenja.
Lečenje
Lečenje se uglavnom sastoji u otklanjanju specifičnih, uzroka. Pored kauzalnog le-čenja primenjuju se i neke opšte mere i ¦simptomska terapija zavisno od toga da li se radi o akutno nastaloj ili prolongiranoj nau-zei i povraćanju.
A. Akutna nauzea i povraćanje: u slučaju običnog povraćanja, nastalog akutno kao na primer povraćanje koje se javlja posle obilnog obroka ili jutarnje povraćanje koje se sreće u početku trudnoće, ukoliko se i preduzima lečenje, ono je neznatno. Ako je neophodno, lečenje se sastoji u propisivanju podnošljive hrane a ponekad sedativa i spazmolitika.
B. Prolongirana nauzea i povraćanje: jako izraženu i prolongiranu nauzeu i povraćanje treba brižljivo lećiti odgovarajućim medikamentima. Moraju se otkloniti specifični uzroci. Kao dopuna osnovnom, specifičnom medikamentnom ili hirurškom lečenju, mogu se primeniti sledeće opšte mere:
1. Tečnosti i ishrana: hranu i tečnost uzimati u dovoljnoj količini. Povremeno prekinuti peroralni unos i ordinirati intravenski 5 - 10% rastvor čiste glikoze ili pomešane sa fiziološkim rastvorom. Pri prelazu na peroralnu ishranu, početi sa malim količinama suve hrane na primer slani keks, Graham-ov keks i dr. U slučajevima »jutarnjeg povraća nja«, najbolje je ovu hranu uzimati pre ustajanja. Kasnije preći na česte, količinski male obroke tečne hrane. Topli napici (čaj i čor
be od mesa i povrća) kao i hladni napici (čaj sa ledom i gazirane tečnosti i sokovi), podnose se dobro već u početku. Izbegavati mlake tečnosti i napitke. Uvek nastojati da se ishrana podesi prema tome šta bolesnik najradije jede.
2. Medikamentozno lečenje - ¦ Napomena: gravidnim ženama, za vreme kritične, rane faze razvoja fetusa, izbegavati davanje bilo kojih medikamenata osim ukoliko su neophodni. Ukoliko nauzea i povraćanje u trudnoći nisu jako izraženi i ne progrediraju, treba biti jako oprezan pri davanju medikamenata u navedene svrhe. Danas su u fazi ispitivanja mogući najraznovrsniji teratogeniefekti lekova.
(1) Sedativi - spazmolitici, mogu bitikorisni.
(2) Chlorpromazin hvdrochlorid (Thorazine) i promazin hvdrochlorid (Sparine), mogu se prema potrebi dati duboko intramu-skularno u dozi od 25 - 50 mg svakih 4 - 6 časova ili peroralno u dozi od 10 - 15 mg ta-kođe na svakih 4 - 6 časova.
(3) Prochloperazin (Compazine), u dozi od 5 mg 3 - 4 puta dnevno peroralno. Prema objavljenim saopštenjima, najbolji efekat se postiže ako se daje u vidu supozitorija, dva puta dnevno po 25 mg ili duboko' intramuskularno u glutealnu regiju, u dozi od 5 - 10 mg na svaka 3 - 4 časa (ne više od 40 mg u toku 24 časa).
(4) Triflupromazin (Vesprin), 5 - 10 mg intramuskularno ili 10 mg peroralno na sva kih 6 - 8 časova.
(5) Fluphenazin (Permitil, Prolixin), 1 - 3 mg LM. ili u istoj dozi peroralno.
(6) Perphenazin (Trilafon), 2 - 4 mg 4 puta dnevno.
(7) Trifiuoperazin (Stelazine), 1 - 2 mg dnevno.
3. Psihoterapija može da bude korisna ukoliko postoje izgledi da se radi o povraćanju na psihogenoj bazi. Ukoliko tegobe imaju hroničan karakter preporučuje se izolacija bolesnika. Ponekad je neophodna hospitalizacija. Treba nastojati ograničiti posete. Izbegavati neprijatne psihičke nadražaje kao Što su strani mirisi. Jekovi neprijatnog mirisa i ukusa, lavori za povraćanje ili drugi neprijatni predmeti i hrana koja se nepropisno priprema i servira. Bolesnika uključiti u program određenih terapijskih mera i time mu staviti do znanja da se nešto preduzima. Treba izbegavati »krute« i brutalne postupke. Pokušati ustanoviti psihički uzrok nauzee i povraćanja ali pri tome izbegavati i ne insistirati uporno na psihoterapiji za vreme akutne faze bolesti.
ŠTUCANJE /Singultus/
Štucanje, najčešće benigni i prolazni fenomen, može se javiti kao simptom brojnih oboljenja. Važno je isključiti specifične uzroke kao što su neuroze, oboljenja centralnog nervnog i kardiorespiratornog sistema, gastrointestinalnog trakta, zatim realnu insu-ficijenciju, infektivna i druga oboljenja.
Lečenje
Predlagane su najraznovrsnije mere u cilju prekidanja ritmičkog refleksa koji dovodi do štucanja, međutim, nijedna od ovih mera nije efikasna. Ponekad je štucanje tako uporno i jako izraženo da ugrožava život bolesnika.
A. Jednostavna priručna sredstva: po svoj prilici ove mere deluju na taj način što skreću pažnju bolesnika a sastoje se u kon verzaciji koja odvraća pažnju, zaplašivanju, bolnim i neprijatnim nadražajima ili se bolesniku kaže da napravi naizgled besciljne postupke kao što su zadržavanje disanja, pijuckanje hladne vode ili udisanje jakih para.
B. Medikamentozne mere:
1. Sedativa - bilo koji od uobičajenih sedativnih lekova mogu biti korisni, na primer: natrij um. pentobarbiturat, 0,1 gram peroralno ili 0,13 g kao supozitorij.
2. Lokalni anestetici (kokain) mogu se aplicirati na sluzokožu nosa ili ždrela. U slučajevima koji ne reaguju na navedene mere, može se pokušati sa opštom anestezijom.
3. Spazmolitici - atropin sulfat, može se ordinirati subkutano u dozi od 0,3 - 0,6 mg.
4. Inhalacije amil nitrita mogu da deluju efikasno.
5. Inhalacije CO2 - bolesnika staviti da diše u papirnu kesu 3 - 5 minuta ili da udiše 10 - 15% mešavinu CO3 preko maske u trajanju od 3 - 5 minuta.
6. Trankilizantna sredstva - hloropromazin hidrohlorid (Thorazine) i promazinhidrohlorid (Sparine), primenjuju se sa uspehom u slučajevima prolongiranog štucanja koje ne reaguje na ostalu terapiju.
C. Kirurške mere: u ekstremnim slučajevima povraćanja koje ne reaguje ni na jednu od napred navedenih terapijskih mera, mogu biti indikovane razne operacije na nervus fre-nikusu uključujući i bilateralnu frenikotomiju.
ZATVOR
U specifične uzroke zatvora spadaju oboljenja kolona i rektuma, stanja sa smanjenim metabolizmom i neuroze .Na organski uzrok zatvora posumnjati naročito u slučajevima
naglih i neobjašnjivih pramena u vršenju stolice. Nedovoljan unos tečnosti i hrana sa malo ostataka mogu imati konstipirajući efekat. Zatvor je često posledica fizičke inaktivnosti i dugotrajne vezanosti za postelju. Sledeći le-kovi, koji su u čestoj upotrebi, mogu dovesti do zatvora: beladona i njeni derivati, narkotici, diuretici, soli bizmuta, kalcijuma i gvo-žđa, aluminijum hidroksid i alumimjum fosfat gel.
Lečenje
Bolesniku treba reći da svakodnevno vršenje stolice nije preduslov za održavanje dobrog zdravlja. Neosnovane su teorije o takozvanoj »autointoksikaciji« i brojni simptomi koji se pripisuju zatvoru, naprimer gubitak »energije« nisu u uzročnoj vezi sa njim.
A. Uspostavljanje redovne stolice: ne pokušavati redovno vršiti stolicu posle obroka (obično posle doručka) osim ukoliko ne postoji nagon za defekciju. U slučajevima običnog zatvora ne upotrebljavati laksantna sredstva i klizme pošto mogu uticati na normalne refleksne mehanizme creva. Nije preporučljivo naglo uskratiti ova sredstva bolesniku ukoliko ih je duže vreme upotrebljavao. U tom slučaju, mogu se privremeno upotrebiti blaga laksantna sredstva i klizme (vidi niže). Navikavanje na sredstva za čišćenje i klizme često onemogućava primenu bilo kojih ostalih mera. Lečenje je naročito teško u slučajevima u kojih je zatvor uslovljen psihičkim poremećajima.
B. Dijeta (ishrana): ishrana se mora prilagoditi tako da zadovolji sledeće zahteve:
1. Adekvatan količinski unos - »zatvor« često nastaje samo usled količinski nedovoljne ishrane.
2. Odgovarajuća zapremina ili ostatak ovo samo po sebi ne podrazumeva uzimanje grube, kabaste hrane kao Što su mekinje. Kod »spastične« konstipacije, najbolje je uzimati mekanu ili kašastu hranu.
3. Biljne iritancije - dinstano ili sveže voće i povrće mogu biti korisni, naročito u
slučajevima sa »atoničnim« oblikom konstipacije osim ukoliko ne postoji neka posebna kontraindikacija (na primer intolerancija).
4. Dovoljan unos tečnosti - bolesnika treba podsticati da pije tečnosti u dovoljnoj količini kako bi u crevima bilo dovoljno raspoložive vode za pasiranje crevnog sadržaja. Pored tečnosti u hrani, obično je dovoljno uneti 6 - 8 čaša tečnosti dnevno. Smatra se da čaša tople vode, koja se popije pola sata pre doručka izaziva blago laksantno dejstvo.
C. Kretanje - telesne vežbe: od bitnog je značaja umerena telesna - fizička aktivnost. Bolesnici vezani za krevet treba da vrše aktivne i pasivne vežbe. Važno je održavanje normalnog tonusa spoljne abdominalne muskulature. Kod bolesnika sa izbočenim trbuhom, mogu se primeniti korektivne fizioterapijske mere.
D. Medikamenti: povremeno, mogu se ordinirati blagi laksanti i Čim dođe do poboljšanja, treba prekinuti sa njihovim davanjem. Laksanti koji deluju zahvaljujući svojoj masi, moraju se davati sa dovoljno ili puno tečnosti.
1. Tečni petrolej (mineralno ulje), daje se prema potrebi u dozi od 15 - 30 ml. jedan do dva puta dnevno. Mineralno ulje ne upotrebljavati za duži period vremena pošto može uticati na crvenu apsorpciju naročito liposolubilnih vitamina. Osim toga, postoji i manji rizik od lipoidne pneumonije, čak i kod peroralne primene.
2. Agar sa mineralnim uljem, 15 - 30 ml daje se prema potrebi jedan do dva puta dnevno.
3. Maslinovo ulje, 15 - 30 ml daje se 1 - 2 puta dnevno, prema potrebi.
4. Biljne mucilage, na primer Metamucil, 4 - -12 ml, daje se 2 - 3 puta dnevno sa punom čašom vode posle jela.
5. Tečni aromatični ekstrakt cascare sa grade, 4 - 8 ml, daje se pred spavanje.
6. Magnezijumova magma (Magnezijumovo mleko), 15 - 30 ml daje se pred spavanje.
7. Natrijum fosfat, 4 - 8 grama, sa toplom vodam daje se pre doručka.
8. Natrijum dioctvl sulfosuccinat (colase, Doxinatet 7, sredstvo koje dovodi do površinskog vlaženja, u preporuči vim dozama koje se kreću od 50 - 480 mg daje se dnevno.
9. BisacodvI (dulcolax), laksant ikoji deluje u kontaktu sa kolonom, 10 - 15 mg daje se pre spavanja.
E. Klizme: zbog svog dejstva na uspostavljanje normalnog crevnog refleksa, klizme po pravilu treba dati samo kao krajnje sredstvo u slučajevima hroniČne opstipacije ili fe-kalne impakcije. Ponekad je u izvesnim slučajevima neophodno, prema potrebi, davanje klizmi za duži period vremena.
1. Slana klizma - topli fiziološki rastvor, 500 - 2000 ml daše se prema potrebi.
2. Irigator sa toplom vodom - u količini od 500 - 1000 ml daje se prema potrebi.
3. Klizma od sapunice - 75 ml rastvora sapuna na litar vode.
4. Klizme sa retinirajućim uljem - ISO ml mineralnog ili biljnog ulja instilira se uve-če u rektmn i zadržava se u istom preko noći. Sutradan, izjutra, crevo se očisti klizmom od sapunice.
FEKALNA IMPAKCIJA
Stvrdnute fekalne mase u rektumu ili kolonu, koje ponekad imaju izgled kita, mogu otežavati i sprečavati normalnu pasažu fece-sa. Ukoliko se impaktirane fekalne mase ne odstrane digitalno, klizmama ili hirurŠki, mogu dovesti do parcijalne ili kompletne crevne opstrukcije. Impakcija može biti organskog porekla (anorektalna oboljenja praćena bolom, tumori ili neurogene lezije kolona) ili funkcionalna (voluminozni laksansi, antacid-na sredstva, zaostali barijum u crevima posle kontrasnog ispitivanja gastrointesitnalnog trakta, ishrana sa malo ostataka, gladovanje, koprostaza kolona izazvana lekovima kao i dugotrajna vezanost za postelju i iznurenost). Anamnestički, bolesnik može navoditi podatak o zatvoru mada češće u smislu tečnih, vodenih stolica. U stolici može biti krvi i sluzi. Fizikalnim pregledom konstatuje se distendi-ran abdomen uz palpabilan tumefakt, »tumor«, dok se rektalnim tuseom identifikuju čvrste fekalne mase. Stvrdnute fekalne mase mogu se digitalno razdrobiti ili istisnuti rek-toskopom (signoidiskopora). Klizma za čišćenje (najbolje u položaju ala vaš) ili irigacija kolona, u slučaju fekalne impakcije lokalizo-vane na višem nivou kolona, mogu biti korisni. Ponekad su neophodne klizme sa uljem posle kojih se vrši digitalna fragmentacija im-paktiranih masa a zatim se daju slane klizme.
FLATULENCIJA /Tvmpanites/
Isključiti specifičan uzrok flatulencije. Veliki deo gasa, koji se nalazi u gastrointe-stinalnom traktu je progutani vazduh (aero-fagia). Flatulencija, međutim, može nastati usled nutricionih uzroka, funkcionalnih i organskih oboljenja digestivnog sistema.
Lečenje
A. Otklanjanje (korekcije) aerofagije: anksšozna Sitanja, često su .praćena dubofeim disanjem i uzdisanjem pri čemu dolazi do gu-tanja znatnih količina vazduha. Lečiti uzročni faktor straha, ukoliko je to izvodljivo.
B. Otklanjanje anatomskih deformiteta: ponekad je normalno' gutanje i disanje otežano usled prisustva raznih anatomskih deformacija kao što su: (1) anatomske-strukturalne deformacije nosa i nazofarinksa, na primer opstruktivne lezije nosa i adenoidne vegetacije; (2) alveolarni i interdentalni defekti.
C. Korigovanje navika pri jelu: bolesniku treba reći da izbegava nerazboritost u ishrani, žurbu i preterivanje u jelu, uzimanje hrane pri emocionalnim napetostima, uzimanje velikih količina tečnosti za vreme jela, laksative i žvakaće gume.
D. Ishrana: hrana treba da sadrži dosta proteina sa malo masti i ugljenih hidrata.
Smanjiti uzimanje jako začinjene hrane kao i hrane koja stvara gasove. Izbegavati sledeće vrste hrane: sveže voće d povrće, naročito kupus, krastavce, luk, biber, celer, paradajz i pasulj; Šećer u velikim količinama ili u obliku koncentrata; pržena jela; orahe, suvogrožđe, bob(ice) i drugu semenastu hranu; začine; alkohol i gazirane napitke.
E. Medikamenti: leikovima se uglavnom ne postiže efekat i ponekad imaju samo placebo značaj.
1. Antiholinergici-sedativi: ovi lefcovi smanjuju salivaciju, koja je često u ovih bolesnika prekomerna čime smanjuju aerofagiju, koja nastaje pri gutanju.
2. Mentol, 0,5 'ml, 3 puita dnevno sa malo vode posle jela.
PROLIV /Diarrhoea/
Etiologija
Uzroci proliva mogu se klasifikovati na sledeći način:
(1) Psihogeni poremećaji: dijarea »nervoza«.
(2) Crevni: virusni enterit, crevna amebijaza, trovanje teškim metalima, navikava-nje na laksantna sredstva, gastrokolične fistule, impakcija creva fekalnim masama, karcinom, hronični ulcerozni kolit.
(3) Malapsorpcija: spru, netropski spru.
(4) Oboljenja pankreasa: insuficijencija pankreasa.
(5) Oboljenja bilijarnog trakta: holedohođuodeno s tomi j a.
(6) Refleksi od drugih organa: patološke promene na karliČnim organima (izvan gastrointestinalnog trakta).
(7) Nervna oboljenja: tabes dorsalis, dijabetična neuropatija.
(8) Metabolički poremećaji: hyperthyreoidizam.
(9) Snižen nivo globulina u krvi.
(10) Nepoznatog porekla: proliv pri putovanjima.
Lečenje
Isključiti specifični uzrok, kad god je to moguće.
A. Korekcija patofizioloških promena izazvanih prolivom: pored neophodnog smirivanja pojačane peristaltike, bitno je lečiti sledeće promene nastale sekundarno ili kao komplikacije dijareje.
1. Vodeni dizbalans (dehidracija).
2. Elektrolitni dizbalans, na primer hipokalciemija.
3. Nutricioni poremećaji (na primer: hipoproteinemija).
4. Psihogeni poremećaji, na primer: fiksiranje pažnje na gastrointestinalni trakt ili strah za kontrolu sfinktera u slučajevima dugotrajne dijareje.
B. Dijeta:
1. Hrana koja ne deluje nadražajno većina kliničara smatra da se u toku prva 24 časa treba uzdržavati od peroralne ishrane ili peroralni unos eventualno ograničiti na tečnu hranu (vidi pod bacilarna dizenterija). Za vreme akutne faze enterita, uzimati jedino hranu koja ne deluje nadražajno: vodu, blag čaj, pirinčanu ili ječmenu čorbu, supu od mesa, prokuvane cerealije, prženi hleb ili koks sa maslacem i lako barena (ne pržena) jaja. Redosled davanja ove hrane podesiti prema toleranciji.
2. Blaga, lakosvarljiva hrana - (nikad jako začinjena). Sledeće vrste hrane, pored
one navedene pod birojem 1, treba staviti u ishranu bolesnika koji se oporavljaju od akutne dijareje ili onih sa hroničnom dijarejom: cerealije sa mlakom ili pavlakom, pro-ceđena čorba od mesa ili supe, mladi sir, riba, meso od živine, meso (ne prženo), krompir (ne prženi), razne vrste hleba, mlečni proizvodi, jaja i hranljivi napici (ne gazirani).
3. Izbegavati - povrće i voće (naročitosirovo), pržena jela, mekinje, zrnaste cerealije, džemove, pekmez, Želea, konzerve, sirupe i šećer, ukiseljeno povrće, začine, kafu, alkoholna i gazirana pića.
4. Dodatak vitamina - napred navede na dijeta je restriktivnog karaktera i kao
takva može sa svoje strane još više povećati već postojeći vitaminski deficit izazvan poremećajem crevne apsorpcije. Bolesnicima sa hroničnom dijareom, trebalo bi svakako dati vitamine u dozama koje se daju u stanjima hroničnih hipovitaminoza. Ove doze mogu biti A - 10 puta veće od uobičajenih dnevnih do
za (doza održavanja).
C. Antidijaroični lekovi:
1. Preparati bizmuta - u stanjima akutne ili hronične dijareje može se primeniti bilo koji od sledećih preparata bizmuta:
a. Bizmut subkarbonat, 1 - 2 grama da
je se posle defekcije ili 4 puta dnevno.
b. Bizmutova magma (bizmut hidraksid
i subkarbonat) 4 ml., daje se posle defekacije ili 4 puta dnevno.
c. Rp. Bismuti sobcarbonati 15 - 30,0 Tincturae opii qs ad 120,0
D.S. Dobro promućkati. Jenda čajna ka-čika posle defekacije tečne stolice ili 4 puta dnevno.
d. Bizmutovo mleko i tinktura opii (anapartes) u istim dozama, može zameniti gorenavedenu miksturu.
e. Modifikovana preskripcija po Bockus-u
Rp. Extracti belladonnae 0,5
Bismuti subcarbonati
Calcii lactati
Kaolini aa 30,0
Oleum mentholi 2 kapi.
S. Tri puta dnevno po 1 čajnu kašiku u-veče pre jela ili prema potrebi nakon defekacije tečne stolice.
2. Razne pektin-kaolinske smese - postoje korisne oficijelne miksture (na primer Kaopectate), koje se ordiniraju u dozi od 15 - 30 ml, 3 puta dnevno pre jela i uveče pred spavanje ili prema potrebi nakon defekcije tečne stolice.
3. Diphenoxylat sa atropinom (lomiitil), 2,5 mg, daje se 3 - 4 puta dnevno, prema potrebi, efikasno je antidiaroično sredstvo, ali ga treba upotrebljavati oprezno kod bolesnika sa uznapredovalim oboljenjem jetre kao i onih koji uzimaju barbiturate i ostale lekove koji dovode do navikavanja.
4. Opijate treba izbegavati u slučajevima hroničnih a naročito akutnih dijareja Osim ukoliko se dijereja ne može kupirati drugim lekovima ili je praćena povraćanjem i kolikama. Pre davanja opijata uvek isključiti postojanje nekog abđominalnog hirurškog oboljenja. Mogu se ordinirati jedan od sledećih:
a. Tinktura opii, 4 - 8 ml posle defekacije tečne stolice, prema potrebi ili sa bizmu
tom (vidi napred).
b. Codein phosphat, 15 - 65 mg subkutano, prema potrebi, nakon defekacije tečne stolice.
5. Jaki opijati - morfin i dihi dramo rfanon, treba rezervisati jedino za bolesnike sa teškom akutnom dijareom, koja ne reaguje na konzervativnije mere.
a. Morfin sulfat, 8 - 15 mg subkutano, daje se posle svake tečne stolice, prema potrebi. Ovaj lek može izazvati nauzeu i povraćanje.
b. Dihvdromorphinon hvdrochlorid (dilaudid) može se dati umesto morfina. Doza je 2 - 3 mg intramuskularno, prema potrebi, posle tečne stolice.
6. Spazmolitici-sedativi, često deluju korisno. SpazmolitiČki lekovi, naročito kad se primene u kombinaciji sa barbituratima, ispoljavaju lako antiperistaltičko dejstvo u slučajevima akutne i hronične dijareje, praćenih anksioznom napetošću. U cilju postizanja Željenog efekta, ponekad je neophodno ordinirati alkaloide iz grupe belladonnae i njoj sličnih derivata u subtoksičnim dozama.
D. Psihoterapija: hronična dijareja u većini slučajeva je psihogenog porekla usled čega u bolesnika sa ovim tegobama treba uvek tražiti i analizirati mehanizme i činioce koji dovode do anksioznosti.
|
|
|
| * Pre nego razne stručne teme nadju svoje mesto u našoj
bazi podataka, sistematizujemo ih po granama medicine i objavljujemo. Za
pretragu ovakvih tekstova možete koristiti samo mogućnosti svog
brouzera, tj. funkciju Find. |
|
|
|
|
|
|
