Šta je perinatalna zaštita?

Termin perinatalna zaštita definiše postupke i mere koje se u zdravstvenoj zaštiti majke i deteta preduzimaju u perinatalnom životu deteta. Cilj tih mera je smanjenje morbiditeta i mortaliteta majke i dece u trudnoći, porođaju i puerperijumu odnosno u ranom neonatalnom periodu života.
Osnovni principi perinatalne medicine i zaštite su da svaka žena ima pravo da ostvari materinstvo kada to želi i da svako dete ima pravo da se rodi fizički, psihički i emocionalno zdravo, a da pri tome život i zdravlje žene ne smeju biti ugroženi. Ostvarenje navedenog cilja može se postići planiranjem trudnoće i adekvatnom pretporođajnom, porođajnom i posleporođajnom zaštitom.

Šta je prekoncepcijsko savetovanje?

Prekoncepcijsko savetovanje i planiranje buduće trudnoće ne podrazumeva samo mere i postupke koji omogućavaju ženi materinstvo kada to želi u sklopu ekonomsko socijalnih okolnosti. Na temelju porodične, lične i reproduktivne anamneze i kilinčkog nalaza žena sa genitalnim i van genitalnim oboljenjima, lekar treba da uoči potrebu za dodatnim ispitivanjem i lečenjem pre trudnoće. Trudnoću treba planirati u vreme kada to zdravstveno stanje žene omogućuje uz terapiju ako je potrebno. U isto vreme potrebno je da postoje najpovoljniji mogući uslovi za razvoj ploda a da pri tome trudnoća ne ugrozi život majke.

Koliki se broj kliničkih pregleda preporučuje u trudnoći?

Planiranje broja pregleda za zdrave, neugrožene trudnice zavisi od socio-ekonomskih okolnosti, od opšte razvijenosti zdravstvene zaštite, od stepena razvijenosti prenatalne i neonatalne tehnologije u određenoj sredini. Lekaru se treba javiti po izostanku menstruacije, a pregledi se, prema zvaničnom Nacionalnom vodiču zdravstvene zaštite žena u toku trudnoće, planiraju, kod nekomplikovanih trudnoća, na sledeći način – prvi lekarski pregled u prvom trimestru, kontrolni lekarski pregledi sa 16, 24, 28 i 36 nedelja, a ultrazvučni pregledi oko 8. nedelje trudnoće, potom u periodu 11-14 nedelja, 20-24 nedelje i 30–34 nedelje. Na dan verovatnog termina porodjaja žena se javlja u bolnicu gde će se poradjati, a ako do porođaja ne dođe do navršene 41 nedelje trudnoće obavezan je prijem u bolnicu nakon isteka toga vremena.

Šta podrazumeva klinički pregled trudnice?

Pored uzimanja detaljnih podataka, na prvom pregledu potrebno je izmeriti telesnu težinu, telesnu visinu, krvni pritisak i puls trudnice, kao i obaviti opšti fizikalni pregled. Ginekološka obrada podrazumeva pregled pod spekulima, određivanje stepena čistoće vagine, uzimanje citološkog razmaza po Papanicolau i bimanuelni pregled unutrašnjih organa, odnosno organa male karlice. Na prvom pregledu potrebno je uraditi i osnovne hematološke (krvna slika), biohemijske (glukoza u krvi, pregled urina) i serološke (krvna grupa i Rh faktor) pretrage. Poželjno je uraditi i ultrazvučni pregled radi određivanja gestacijske starosti ploda.

Na prvom pregledu planira se ishrana tokom trudnoće i daju se uputi o higijenskim merama i aktivnostima a potrebno je obaviti i stomatološki pregled. Zavisno od ranijih ili aktuelnih odstupanja planira se poseta genetskom savetovalištu i pregledi drugih specijalista. Svaki sledeći pregled trudnice obuhvata kontrolu razvoja trudnoće, merenje rasta telesne težine u odnosu na prethodni pregled, merenje krvnog pritiska, evidentiranja postojanja otoka, određivanja proteina i šećera u mokraći. Određivanje rastojanja fundus-simfiza i obima trbuha vrši se nakon 16 nedelje trudnoće a srčana akcija ploda se auskultacijom i/ili kardiotokografski registruje od 24 nedelje trudnoće.

Koji su pored kliničkih pregleda obavezni postupci u savremenoj antenatalnoj zaštiti?

Pored kliničkih pregleda u savremenoj kliničkoj praksi kao obavezni postupci u antenatalnoj zaštiti podrazumevaju se i ultrazvučni pregledi, laboratorijske analize, citološke analize, kardiotokografija i amnioskopija.
- Laboratorijske analize krvna slika, glikemija, proteinemija i kompletni pregled urina poželjno je uraditi četiri puta u toku trudnoće (<9, 20, 28 i 36 GN).
- Razmaz po Papanicolau radi se pre 9 GN a ponavlja se prema kliničkom nalazu.
- Vaginalni sekret treba određivati više puta u toku trudnoće pre 9, 16, 28 i 34 GN.

Koji su dodatni postupci u kontroli trudnoće?

Na temelju anamneze i obaveznih nalaza u aktuelnoj trudnoći opstetričar predlaže vrstu i broj dodatnih dijagnostičkih postupaka:
- biohemijske i hematološke analize,
- biohemijski i ultrazvučni skrining hromozomopatija,
- mikrobiološka ispitivanja (cervikalni bris, urinokultura),
- serološka ispitivanja (virusi i antitela),
- invazivne dijagnostičke postupke (rana amniocenteza, kordocenteza),
- dodatne ultrazvučne preglede (Dopler preglede) i
- konsultativne preglede, ispitivanja i hospitalizaciju.

Šta je skrining (probir) trudnica na pojedina patološka stanja u trudnoći?

Skrining (probir) trudnica na pojedina patološka stanja je obavezan vid antenatalne zaštite. Zbog bitnog uticaja na reproduktivno zdravlje u kliničkoj praksi vrši se skrining na hromozomske i pojedine genetske bolesti, na Rh bolest, dijabetes i infekcije.

Šta je Rezus bolest?

Rezus aloimunizacija javlja se samo kod Rh negativne trudnice koja nosi Rh pozitivan plod. Rh bolest označava prisustvo Rh-D antigena u krvotoku majke koji vrše razaranje fetalnih eritrocita, te dolazi do njihovog smanjenja a potom progresivnošću bolesti do razvoja fetalnog ascita, generalizovanih edema, neadekvatne funkcije srca, hiperbilirubinemije, oštećenja centralnog nervnog sistema i intrauterine smrti ploda. Bolest nastaje isključivo posle izloženosti Rh D negativne osobe Rh D pozitivnim eritrocitima.
U tretmanu bolesti terapeutski postupci su vrlo komplikovani sa neizvenim ishodom, zbog toga su najvažniji skrining i prevencija bolesti.

Kako se vrši skrining na Rezus bolest?

Obaveza svakog ginekologa je da svakoj trudnici na prvom pregledu kada je dijagnostikovana trudnoća odredi krvnu grupu i Rh faktor roditelja. Original nalaz krvne grupe i Rh faktora određen od strane Zavoda za transfuziju svaka trudnica mora stalno da nosi sa sobom i obavezno da ponese na porođaj. Jednom određena krvna grupa i Rh faktor je dokument koji važi za ceo život.
Kontrola Rh bolesti vrši se analizama prisustva antitela u krvotoku majke.
Razlog za njihovu proveru je neslaganje krvnih grupa i RH faktora roditelja.

Vreme analiza:

1. pregled sa 18 nedelja trudnoće
2. pregled sa 28 nedelja trudnoće
3. pregled sa 32 nedelje trudnoće
4. pregled sa 36-38 nedelja trudnoće
Ako je test pozitivan prati se titar antitela po dinamici 14-28 dana. Porast titra antitela određuje vrstu invazivnih dijagnostičkih i terapijskih postupaka.

Kako se sprečava rezus bolest?

Daju se Ig G Rh-antitela: standardna doza 300 mg Rh/imunoglobulina i.m. u toku 72h nakon porođaja ili pobačaja, vanmaterične trudnoće, biopsije horionskih čupica, amniocenteze i kordocenteze. Davanje Rh Ig u 28 nedelji trudnoće kao i druge pune doze nakon porođaja smanjuju moguće probleme sa fetusom s očekivanih 1,6-1,9% na 0,11%.

Šta su perinatalne infekcije?

Otkrivanjem vaginalnih infekcija i seksualno prenosivih bolesti kao i njihovo lečenje važno je kod svih trudnica a posebno kod onih trudnica koje su ranije bile neplodne, imale spontane pobačaje i mrtvorođenost. Analize u cilju otkrivanja perinatalnih infekcija obavljaju se nakon anamnestičkh podataka nakon kontakta sa obolelom osobom ili nakon ultrazvučnih pregleda koji ukazuje na moguću infekciju. O svežoj infekciji govori se u slučaju registrovanja IgM antitela i četvorostrukog porasta/pada titra tih antitela u periodu posmatranja. Razlog za mikrobiološke i serološke analize su odumrla trudnoća, spontani pobačaj, mrtvorođenost, prevremeni porođaj, narkomanija, veći broj seksualnih partnera, hronične i ponavljajuće bolesti, perinatalne infekcije, ultrazvučni znaci koji ukazuju na moguću intrauterinu infekciju.

Šta je šećerna bolest?

Šećerna bolest je stanje hronično povišenih vrednosti šećera koji je rezultat uticaja mnogih činilaca okoline i nasleđa, koji često deluju zajednički. Hiperglikemija je rezultat smanjenja stvaranja i nedostatka insulina ili viška činilaca koji imaju antiinsulinogeno dejstvo i dovode do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina.
Klasifikacija šećerne bolsti u trudnoći

1. Šečerna bolest i trudnoća, tip I i tip II (trudnica sa prethodno dijagnostikovanom i lečenom šečernom bolesti, učestalost 0,1%)
2. Gestacijski dijabetes (šećerna bolest koja se prvi put javila u trudnoći, učestalost 0,2-0,4%)
3. Oštećena tolerancija glukoze (učestalost 5%).

Uticaj šećerne bolesti na tok i ishod trudnoće

1. Komplikacije kod majke: povišeni pritisak-50%, infekcija mokraćnih puteva-50%, horioamnionitis-1-2%., nefropatija, acidoza, postpartalna krvarenja, infekcije u babinjama smrtnost majki 0,5-2%
2. Fetalne komplikacije: mane razvitka ploda 6-15%, hipertrofija, hipoglikemija, polihidramnion, hipoksija i acidoza, usporeno sazrevanje ploda, hiperbilirubinemija - 40%, hipokalcemija i hipomagnezemija, spontani pobačaji 8-10% prevremeni porođaj, patološki porođaj i porođajne traume, perinatalna smrtnost 3-5%.

Koje su indikacije za test opterećenja glukozom u trudnoći?

Dijabetes je stanje hronične hiperglikemije udružene sa bolestima masti i proteina. Svedoci smo porasta učestalosti šećerne bolesti svuda u svetu. Hiperglikemija ima nepovoljan uticaj i na majku i na plod. Rana dijagnoza i regulacija hiperglikemije u ranoj trudnoći jedan je od najvažnijih zadataka perinatalne zaštite. Indikacije za test opterećenja glukozom (OGTT) i kontrolu glikemije su šećerna bolest u porodici, rađanje krupne dece, gojaznost, prethodni pobačaji i prevremeni porođaji, jutarnja glikemija veća od 5,5 mmol/l, patološki OGTT u stresnim stanjima i fetalne malformacije.

Šta je hipertenzija, preeklampsija i eklampsija u trudnoći?

Hipertenzija, preeklampsija i eklampsija u trudnoći je sindrom čiji u osnovni simptomi povišen krvni pritisak proteinurija i edemi, koji vitalno ugražava majku i plod, sa nepredvidivim početkom, neizlečiv, izuzev završavanja trudnoće. Javlja se u 6-10% trudnica. Jedinstvene definicije i klasifikacije hipertenzivnog sindroma u trudnoći nema. Hipertenzija u trudnoći definisana je vrednošću krvnog pritiska >140/90 mmHg.

Preeklampsiju definiše hipertenzija i proteinurija > od 0,3 g/l urina. Eklampsija definiše hipertenzija, proteinurija i pojava tonično kloničnih grčeva i gubitka svesti.
Hipertenzivni sindrom u trudnoći može biti uzrok odlubljenja posteljice, intrakranijalnih krvarenja, teških oštećenja jetre, akutne insuficijencije bubrega i diseminovane intravaskularne koagulopatije, mortalitet majki 15-33%.

Kod novoređenčadi majki sa hipertenzijom i preeklampsijom češći su intrauterini zastoj rasta, nedonesenost, dismaturitet i nekrotirajući enterokolitis.

Kako se vrši prevencija hipertenzije u trudnoći?

Kontrola krvnog pritiska, evidencija edema i određivanje proteina u mokraći ostali su jedini vredni parametri u dijagnozi i prevenciji hipertenzivne bolesti u trudnoći. Na svakom kontrolnom pregledu u trudnoći obavezno je merenje krvnog pritiska, telesne težine i pregled urina na proteine na identifikacionoj traci.

Šta je hipertenzija, preeklampsija i eklampsija u trudnoći?

Hipertenzija, preeklampsija i eklampsija u trudnoći je sindrom čiji u osnovni simptomi povišen krvni pritisak proteinurija i edemi, koji vitalno ugražava majku i plod, sa nepredvidivim početkom, neizlečiv, izuzev završavanja trudnoće. Javlja se u 6-10% trudnica. Jedinstvene definicije i klasifikacije hipertenzivnog sindroma u trudnoći nema. Hipertenzija u trudnoći definisana je vrednošću krvnog pritiska >140/90 mmHg.

Preeklampsiju definiše hipertenzija i proteinurija > od 0,3 g/l urina. Eklampsija definiše hipertenzija, proteinurija i pojava tonično kloničnih grčeva i gubitka svesti.
Hipertenzivni sindrom u trudnoći može biti uzrok odlubljenja posteljice, intrakranijalnih krvarenja, teških oštećenja jetre, akutne insuficijencije bubrega i diseminovane intravaskularne koagulopatije, mortalitet majki 15-33%.

Kod novoređenčadi majki sa hipertenzijom i preeklampsijom češći su intrauterini zastoj rasta, nedonesenost, dismaturitet i nekrotirajući enterokolitis.

Kako se vrši prevencija hipertenzije u trudnoći?

Kontrola krvnog pritiska, evidencija edema i određivanje proteina u mokraći ostali su jedini vredni parametri u dijagnozi i prevenciji hipertenzivne bolesti u trudnoći. Na svakom kontrolnom pregledu u trudnoći obavezno je merenje krvnog pritiska, telesne težine i pregled urina na proteine na identifikacionoj traci.

Šta je intrapartalna zaštita?

Intrapartalna zaštita podrazumeva savremeno vođenje porođaja-brigu za pravilne trudove i odgovarajuće obezboljavanje porođaja (što je preduslov za dobro napredovanje porođaja), trajni nadzor majke i ploda sa ciljem sprečavanja infekcija, krvarenja i drugih komplikacija porođaja i rađanja hipoksičnog deteta.

Šta je postnatalna zaštita?
Prema podacima iz literature čak 65% smrti žena u vezi je sa trudnoćom i porođajem događa se u periodu nakon porođaja. Zbog toga su odeljenja za puerperijum organizovana kao jedinice intenzivne ili poluintenzivne nege.

Šta je neonatalna zaštita?

Pod pojmom novorođenče, podrazumeva se dete od dana rođenja do kraja 28. dana života. To je neonatalni period. Prvih 7 dana života ili rani neonatalni period, posebno su važni jer je u ovom periodu najveća smrtnost dece (iznad 80% od ukupne smrtnosti novorođenčadi). Neonatalna zaštita spada u domen pedijatara-neonatologa koji nadziru fiziološke funkcije novorođenčeta (žutica, pad telesne težine, telesna temperatura i glikemija).

Koje su najčešća stanja koja zahtevaju specijalnu zaštitu u trudnoći?

Trudnice koje imaju neki podatak o postojanju oboljenja u porodici (šećerna bolest, povišen krvni pritisak, zaostalost u psihomotornom razvoju), one same imaju neko oboljenje (kardiološka, hematološka, respiratorna, neurološka, endokrinološka, sistemska i druga oboljenja) ili su imale problema sa začećem ili tokom i ishodom trudnoće reproduktivnu anamnezu (lečen sterilitet, spontani pobačaji, odumrle trudnoće i druga oboljenja) su trudnice koje zahtevaju specijalan nadzor koji obuhvata veći broj kliničkih pregleda, dodatne laboratorijske analize i specijalističke i subspecijalističke konsultacije i eventualnu hospitalizaciju.

Koji su faktori rizika u trudnoći?

Faktori rizika u trudnoći mogu se podeliti u četiri grupe. To su: faktori od strane majke, od strane materice i posteljice, od strane ploda, i spoljni faktori. Porodična, lična, reproduktivna, socijalna anamneza i obavezni klinički nalazi su prvi i najvažniji koraci u otkrivanju rizičnih trudnoća.
Pregled rizika u trudnoći na temelju anamneze i kliničkih nalaza.

Oboljenja u porodici
- šećerna bolest
- povišen krvni pritisak
- kongenitalne anomalije i genetska oboljenja
- poremećaji psihomotornog razvoja
- gluvoća i slepilo
- višeplodna trudnoća.

Oboljenja trudnice
- oboljenje genitalnih organa: anomalije razvoja, hronične ili recidivirajuće upale, tumori i intraepitelne displazije
- bolesti kardiovaskularnog sistema: hipertenzija, urođene i stečene srčane mane, bolesti krvnih sudova
- oboljenja hematološkog sistema: anemije, leukoze, bolesti trombocitne loze i zgrušavanjakrvi
- oboljenja imunološkog sistema: anafilaksa, urtikarija, autoimune bolesti, imunodeficitarne bolesti
- bolesti respiratornog sistema: tuberkuloza, bronhopneumonije, spastični bronhitis i bronhijalna astma
- bolesti endokrinog sistema: dijabetes melitus, poremećaji funkcije i bolesti štitnjače, i nadbubrežne žlezde
- bolesti nervnog sistema: epilepsija, multipla skleroza, cerebralna paraliza, miastenija gravis, aneurizme, tumori
- bolesti urinarnog sistema: nefroze, nefrotski sindrom, infekcije, tumori, kalkuloze
- bolesti jetre, žučnih puteva i pankreasa: hepatitisi, ciroza jetre, kalkuloza, pankreatitis, tumori
- oboljenja kostijui mišiča: mišićne distrofije
- oboljenja gastrointestinalnog sistema: ulkusna bolest, gastroenterokolitisi, morbus Kron, tumori
- psihijatrijski poremećaji: neuroze i psihoze
- polne i na plod prenosive bolesti: toksoplazmoza, lues, HIV, HVB i HVC, CMV, HSV tip II
- Štetni sastojci: duvan, alkohol, opojne i sintetske droge – heroin, kokain, kanabis, LSD, ekstazi.

Problemi sa ostajanjem u drugom stanju, tokom i ishodom trudnoće
- lečen sterilitet i hormonski poremećaji
- spontani pobačaji, prevremeni porođaji, mrtvorođenost
- krvarenje u trudnoći
- patološke trudnoće: preeklampsija i eklampsija, dijabetes, hemolitička bolest novorođenčeta
- patološki porođaji: defleksioni stavovi, stav zatkom, porođaj vakuum ekstrakcijom ili forcepsom
- namerni pobačaji
- kontracepcija pre trudnoće: hormonska, IUD
- krupna i sitna deca
- porođajna trauma i hipoksija novorođenčeta
- genetski oštećena deca i deca zaostala u psihomotornom razvoju
- operativni zahvati na uterusu: carski rez, miomektomija, plastika tela uterusa, plastika grlića materice

Nepovoljni socio-ekonomski uslovi
- radno mesto: odgovornost, stres, hemijske nokse, radijacije i fizički napor
- stanovanje: vlažnost, higijenski uslovi, prostor
- navike u ishrani: skrob, masnoće, so i začini
- higijenske navike
- obrazovanje

Dob, broj prethodnih porođaja i konstitucija majke
- godine starosti: mlade (<18 godina) i starije (>35 godina) trudnice
- višerotke (>4 porođaja)
- žene niskog rasta (<150cm)
- uhranjenost: pothranjenost (BMI <19) i gojaznost (BMI >30)
- sužena karlica

Patološki nalazi u trudnoći
- biohemijski i ultrazvučni testovi na hromozomopatije
- nepovoljan ultrazvučni nalaz: anomalije, poremećaji rasta ploda
- patološki nalazi hematoloških i biohemijskih standardnih analiza
- povišen krvni pritisak
- edemi
- nepodudarnost krvnih grupa
- pozitivni serološki i mikrobiološki nalazi
- patološki kariotip, metabolički i genetski poremećaji


Šta je CTG (kardiotokografija ploda)?

Kardiotokografija je elektronsko grafička metoda kojom se registruju srčani otkucaji ploda i grčenje materice. Daje uvid u stanje ploda i mera je za procenu funkcije posteljice.

Šta je amnioskopija?

Amnioskopija je jednostavna optička metoda pomoću koje se vizuelnim putem, kroz grlić materice, procenjuje izgled plodovih ovojaka i plodove vode u poslednjim nedeljama trudnoće i daje uvid u stanje ploda i omogućuje procenu starosti trudnoće.

Šta je biofizički profil ploda?

Fetalni pokreti koje opaža majka oduvek su bili dokaz fetalnog života. Važno je napomenuti da je fetalna aktivnost prisutna mnogo ranije nego što to majke registruju. Davno je uočeno da su pokreti ploda ne samo znak života deteta već i odraz njegovog stanja u materici. Uvođenjem ultrazvuka i slike možemo uživo posmatrati pokrete tela i sitnih delova, fetalno disanje, mokrenje, gutanje, pokretanje očiju i srčanu akciju. Zahvaljujući ovim intrauterinim studijama, danas mnogo više znamo o fiziologiji ali i o patologiji intrauterinog ponašanja. Manning (1980), prvi je počeo da koristi 5 parametara za procenu perinatalnog ishoda tzv. biofizički profila ploda. Određuju se sledeći parametri:
1. NST (kariotokografski zapis)
2. fetalni pokreti
3. fetalni tonus
4. fetalni disajni pokreti
5. količina plodove vode.
Nakon njega mnogi drugi autori koristili su i druge parametre kao što su zrelost posteljice, ehogenost creva i druge.

Koje invazivne intervencije se najčešće rade tokom trudnoće?

Najčešće invazivne intervencije se mogu se podeliti na dijagnostičke i terapeutske.
U najčešće dijagnostične intervencije ubrajaju se:
1. biopsija horiona
2. amniocenteza (rana ili kasna)
3. kordocenteza
4. biopsija fetalnog tkiva
5. aspiracija fetalnog urina.
U terapijske intervencije spadaju:
1. amnioinfuzija
2. intaruterina transfuzija
3. postavljanje šantova
4. koagulacija intraplacentarnih krvnih sudova laserom
5. neke hiruške intervencije na fetusu
6. feticid.
Sve invazivne intervencije nos rizik od pobačaja od 0,5-4% iznad rizika od pobačaja u datoj starosti trudnoće
Veoma je važno objasniti roditeljima da i dobri rezultati određenog testa ne garantuju rađanje apsolutno zdravog deteta, jer uvek postoje problemi koji se prenatalno ne mogu otkriti- normalan kariotip ne isključuje genetske probleme, metaboličke pobačaje i malformacije fetusa.

Kordocenteza:

Kordocenteza predstavlja metodu kojom se iz pupčanika ploda i fetalne krvi dobijaju informacije o naslednoj osnovi ploda, krvnoj slici ploda, ili mogućoj njegovoj infekciji.
Izvođenje intervencije je veoma slično onom kod uzimanja uzorka plodove vode, samo što se iglom pod kontrolom ultrazvuka ulazi u pupčanik ploda i uzima fetalna krv. Intervencija se izvodi nakon 22 nedelje trudnoće, obzirom na mali prečnik pupčanika pre toga, i kao kod amnioocenteze nosi rizik od pobačaja, koji je za 1% veći nego za datu starost trudnoće. O rizicima, mogućim komplikacijama i načinom za njihovo sprečavanje, trudnica se detaljno informiše i potpiše svoj pismeni pristanak.
Sama intervencija je bezbolna i kratkotrajna, i pacijentkinja ubrzo nakon toga napušta Kliniku. Savetuje joj se da kod kuće nekoliko dana miruje, izbegava naprezanja.
Ukoliko je žena Rh negativna, a pre intervencije Rh anitela u krvi nisu nađena, pacijentkinji se neposredno nakon kordocenteze daje zaštitna injekcija sa antitelima. Treba znati da će se kao posledica davanja ove injekcije titar Rh antitela održavati povišen i 10 nedelja nakon intervencije, što ne bi trebalo da brine pacijentkinju.

Koji su znaci približavanja porodjaja?

Znaci približavanja porodjaja su:

- Kontrakcije, koje predstavljaju stezanje i opuštanje mišića materice do koga dolazi pod uticajem odredjenih hormona, što dovodi do istiskivanja bebe iz materice. Kada dodje do porodjaja, postoje dve vrste, trudovi, koji traju duže, tokom prve faze porodjaja i postaju sve jači i jači, da bi na kraju postali naponi, koji u drugoj fazi dovode do izlaska bebe.

- Promene na grliću – pod uticajem odredjenih hormona i kontrakcija, grlić se menja na nekoliko načina – omekšava i skraćuje se, da bi se na kraju izravnao sa donjim delom materice, i istovremeno se širi (dilatacija), i od kompletno zatvorenog postaje 10 cm otvoren, pred sam kraj porodjaja.

Neki od znakova da se porodjaj približava su i ovi koje ćemo navesti, ali nemojte očekivati da ih imate sve, ili bar ne u isto vreme.

- Brakston Hiksove kontrakcije (tzv lažni trudovi) su nepravilne kontrakcije koje pripremaju vašu matrericu za porodjaj. One nisu toliko bolne kao što su prave kontrakcije, nisu regularne na odredjeno vreme i ne pojačavaju se prolaskom vremena. Kako se porodjaj približava, ove lažne kontrakcije mogu se javljati češće, ali nemaju neku ustaljenu šemu pojavljivanja, i dešava se da prestanete da ih osećate ukoliko radite nešto ili se krećete.
- "Spuštanje" stomaka - već oko četiri nedelje pre porodjaja, ali i kasnije, možete osetiti da Vam se stomak “spustio” i da lakše dišete, kao i da nemate tegobe poput gorušice i žgaravice.
- “Sluzni čep” - jedan od neposrednijih znakova da je porodjaj veoma blizu je izlazak tzv “sluznog” čepa – kada vaš grlić počne da se širi i skraćuje, možete primetiti sluzav iscedak, koji može biti i blago sukrvav, i izgleda kao sluzavi obilniji sekret. Ako primetite da je odilazi sveža krv, potrebno je da se odmah javite ginekologu.
Na početak

Kako da znam da počinje porodjaj?

Početak porodjaja označavaju pojavljivanje pravih kontrakcija (trudova) i/ili prskanje vodenjaka.

Pravi trudovi – Većina žena se pita da li će izmedju mnogih pokazatelja približavanja porodjaja (bolova u ledjima, lažnih kontrakcija, pritiska bebine glavice), biti u stanju da prepoznaju prave kontrakcije koje uvode u porodjaj. Sasvim je sigurno da ćete ih prepoznati. One postaju sve jače i sve češće, sve teže možete da ih “predišete”, i ništa što uradite – bilo da legnete, da šetate, da sednete, neće ih zaustaviti! Tada trebate da se javite u porodilište. Ukoliko stanujete u mestu od koga vam treba više vremena da stignete do porodilišta, krenite na vreme, pa makar i pre vremena, da se ne bi poradjali u kolima! Kontrakcije mogu biti praćene oskudnim krvarenjem pomešanim sa sluzavim sekretom, što je najčešće znak širenja i skraćivanja grlića materice.

Prskanje vodenjaka (oticanje plodove vode) –Kod većine žena do prskanja vodenjaka dolazi paralelno sa pojavom kontrakcija. Ovojci mogu prsnuti i pre pojave kontrakcija, ali kad god da se to desi, naročito ukoliko do termina ima još dosta vremena, potrebno je odmah se javiti u porodilište.
Na početak


Kada treba da krenem u porodilište?

U porodilište krećete kada:
• Prsne vodenjak, bez obzira da li je prskanje vodenjaka praćeno pojavom kontrakcija ili ne.
• Kontrakcije su regularne, javljaju se na svakih 10 minuta ili kraće i traju minimalno 30 sekundi.
• Nekoliko kontrakcija je tako snažno, da ne možete hodati, niti pričati dok kontrakcija traje.
Naravno, svaka situacija koja odudara od normalnog početka porodjaja (krvarenje bilo kog intenziteta, ne osećate svoju bebu poslednjih par sati, osećate malaksalost, zujanje u ušima, duple slike, bol u predelu gornjeg dela stomaka) zahteva da se ODMAH javite u porodilište.
Na početak

Kako teče normalan porodjaj?

Sam porodjaj se sastoji iz četiri faze – prva faza je faza dilatacije, tokom koje dolazi do postepenog pojačavanja trudova, skraćivanja i širenja grlića i spuštanja bebe ka izlasku iz porodjajnog kanala. Druga faza je “faza ekspulzije”, tokom koje dolazi do izlaska bebe, a treća faza je faza izlaska posteljice. Četvrta faza ne spada u sam porodjaj, ali predstavlja period od dva sata nakon izlaska posteljice, tokom koje se porodilja nalazi pod posmatranjem da bi se predupredili eventualni problemi ili komplikacije.
Na početak

Šta je CTG?

CTG (kardiotokografija) je metoda kojom se registruju srčani tonovi ploda, uz registrovanje postojanja (ili ne) materičnih kontrakcija. Nekada su se srčani tonovi ploda slušali pomoću stetoskopa naslanjanjem na trbuh trudnice i registrovanjem postojanja otkucaja srca ploda. Danas se koriste aparati koji registruju otkucaje, takodje ih i beleže u vremenu, uz beleženje tonusa (napetosti) materice. Iz takvog zapisa može vaš lekar da zaključi kakva je kondicija deteta, da li postoji »patnja« ploda, i da li su počele kontrakcije materice koje vi ne morate osetiti odmah. Neki lekari prepoučuju da se CTG radi kod svih trudnica posle 36. nedelje jednom nedeljno, dok drugi lekari smatraju da je to potrebno samo kod rizičnih trudnoća, dok se kod trudnica bez rizika CTG radi tek u terminu.
Na početak

Kako da bolje podnesem bol u porodjaju?

Vaše shvatanje porodjaja u mnogome doprinosi Vašem doživljaju porodjaja. Ukoliko uspete da prihvatite neminovnost toga što dolazi, prethodno ste se dobro informisali šta Vas čeka u porodjaju, imate podršku babice i akušera, Vaš porodjaj će biti prihvatljiviji nego u suprotnom slučaju.
Sebi možete pomoći kada počnu kontrakcije tako što ćete odvratiti pažnju kroz šetnju, kroz razgovor sa porodicom, gledanjem TV-a, igranjem karata. Istuširajte se, spremajte stvari potrebne za porodilište, okupirajte pažnju nečim da Vam brže prodje vreme.
Razgovarajte sa svojim akušerom o epiduralnoj analgeziji pre porodjaja. Ukoliko postoji mogućnost, uzmite u obzir i to.
Na početak

Šta je to epiduralna analgezija?

Epiduralna analgezija je procedura kojom se anestetik ubacuje u epiduralni prostor kičmenog stuba, čime se postiže obezboljavanje donjih partija tela, bez uticaja na kontrakcije materice. U akušerstvu se koristi kao epiduralna analgezija, obzirom da se otklanja bol, uz očuvane motorne funkcije donjih ekstremiteta.
Razlozi za korišćenje epiduralne analgezije u akušerstvu su mnogostruki, uglavnom kao smanjenje ili potpuno ukidanje porodjajnih bolova, uz povoljan uticaj na razvijanje porodjaja.
Morate znati da se epiduralna anestezija daje tek kada porodjaj dodje u svoju aktivnu fazu, kada su bolovi stalni i ritmični. Davanje pre toga, može zaustaviti kontrakcije i time produžiti trajanje porodjaja.
Ponekad je veoma teško za anesteziologa da udje u epiduralni prostor, i tada se odustaje od ove intervencije.
Nakon porodjaja može postojati neko vreme kada ne možete spontano mokriti. Problem se brzo povlači prolaskom efekta anestezije. Ukoliko problem perzistira, urin se ispušta kateterom.
Zbog anestezirajućeg efekta, možete doći u situaciju da ne prepoznajete napone. U tim situacijama, potrebna je vaša puna saradnja, mada se dešava da je potrebno pomoći bebi postavljanjem forcepsa ili vakum ekstraktora.
Na početak

Šta je indukcija porodjaja?

Indukcija porodjaja je izazivanje kontrakcija lekovima, u situaciji kada je potrebno završavati trudnoću, a da porodjaj nije počeo spontano. Najčešći razlog za indukciju porodjaja je zbog prekoračenog verovatnog termina porodjaja za preko 7-14 dana. Vaš lekar takodje može indukovati porodjaj ukoliko vam je prsnuo vodenjak, a nemate bolova, imate visok krvni pritisak sa pratećim razvojem komplikacija, postoji sumnja na intrauterinu infekciju, ili je beba u materici ugrožena iz bilo kog razloga i smatra se da će joj nakon rodjenja biti lakše nego u postojećim uslovima u materici.
Postoji nekoliko načina indukcije porodjaja. Ubacivanje leka u vaginu koji će razmekšati grlić i izazvati dilataciju, ubacivanje gela u grlić sa istim efektom, ili prokidanje vodenjaka. Svaki od ovih postupaka praćen je davanjem leka oksitocina, koji izaziva materične kontrakcije. Oksitocin se daje u infuziji, uz praćenje stanja vaše bebe putem CTG monitoringa i redovne preglede stanja grlića.
Postoji mogućnost da indukcija »ne uspe«. To znači da vaša materica nije odreagovala na dati lek, nije došlo do pojave redovnih kontrakcija, nema skraćivanja ili dilatacije grlića i tada se odustaje od dalje indukcije i vi se ili vraćate na odeljenje pa će se pokušati ponovo za par dana, ili se u odredjenim situacijama ide na završavanje porodjaja carskim rezom.
Na početak

Da li indukcija porodjaja boli više nego spontani porodjaj?

Materične kontrakcije imaju svoj intenzitet, bilo da su izazvane lekovima, ili su nastale spontano. Razlika je u doživljaju samih kontrakcija.
Na početak

Šta je Apgar skor?

Apgar skor je zbir ocena koje beba dobija nakon rodjenja i koji odredjuju njeno stanje i eventualnu potrebu za hitnim reagovanjem, a sastoji se iz sledećih elemenata:
- Srčani otkucaji
- Plač i respiracije
- Tonus mišića
- Reakcija na nadražaj
- Boja kože
U zavisnosti od stanja, za svaki navedeni parametar dobija se nula, jedan ili dva boda. Beba se ocenjuje nakon 1 minut i nakon 5 minuta od porodjaja i dobija dve ocene (npr. 10/10).
Zbir od 10 je najveća ocena i označava odličnu kondiciju. Ocena 9 je još uvek odlična, ocena 8 je već znak da je beba blago zamorena, dok su ocene 5, 6 i 7 znak lošijeg stanja i takva beba zahteva pomoć nakon rodjenja. Ocene 4 i ispod toga su znak da beba zahteva intenzivan nadzor i pomoć, i smeštaj u poluintenzivnu ili intenzivnu negu.
Na početak

Šta je to forceps, a šta vakum ekstrakcija?

Asistirani porodjaj, uz korišćenje vakum ekstrakcije, je situacija kada se radi pomoći u radjanju bebe koristi vakum ekstrakcija, tako da plod može da se povuče napolje. Najčešći razlog za asistirani porodjaj je zastoj ploda u vagini. To se može desiti kada vi ne možete više da gurate, iscrpljeni ste, ili jednostavno ne možete da se skoncentrišete na saradnju sa babicom i akušerom. Takodje se koristi i kada beba počinje da pokazuje znake patnje u vreme ekspulzije, a porodjaj još nije završen, ili postoji razlog da vi ne smete gurati dugo, zbog oboljenja koje imate (npr. srčana oboljenja).
Kod porodjaja vakumom, vaša beba će jedno vreme imati naduv na glavici, kao posledicu intervencije, a može se pojaviti i kefalhematom, odnosno hematom na glavici ploda. Obe pojave uz terapiju nestaju nakon par dana.
Morate biti svesni da su u asistiranom porodjaju bebe već pre korišćenja vakuma izmorene i na izmaku svojih kompenzatornih mehanizama. Kad se rode, njihovo stanje može zahtevati intenzivnu negu i inkubator, i stalnu negu i nadzor pedijatara.
Na početak

Koliko često se žene porode pre nego što stignu u porodilište?

Manje od 1 procenat žena se porode kod kuće ili na putu do porodilišta. Naročito ako radjaju prvo dete. Malo je verovatno da nećete prepoznati kontrakcije koje postaju sve jače i pauze koje postaju sve kraće, mada se i to može desiti. Ako nakon blagih kontrakcija koje su trajale relativno dugo počnete osečati nagon ka napinjanju, postoji mogućnost da je porodjaj veoma blizu.
Ukoliko ste imali prethodni porodjaj koji je bio veoma brz, treba da obratite posebnu pažnju na kontrakcije i da se na vfreme javite u porodilište. Ako ipak porodjaj krene kod kuće:
- Nazovite odmah Hitnu pomoć, recite da je porodjaj počeo i da ne možete stići do porodilišta.
- Neka neko bude pored vas (suprug, partner, prijatelj...)
- Pozovite ginekologa, bilo da je to vaš lekar ili dežurni lekar u porodilištu, koji će biti na liniji, da vas usmerava i pomaže.
- Pripremite dosta peškira, čistih čaršava, i ukoliko osetite potrebu da napinjete, probajte da iskoristite znanje iz školice za trudnice i da predišete bol.
- Naravno, skinite pantalone i gaćice!
Na početak


Šta ako se beba rodi pre nego što stigne pomoć?

- Pokušajte da pazite na vašu bebu dok napinjete
- Kada se rodi glava, ukoliko je pupčanik omotan oko vrata i zategnut je, neka neko oslobodi deo pupčanika tako da sklizne preko ramena da bi beba mogla da se rodi
- Kada je beba izašla u potpunosti, obrišite je, i možete je staviti na vaš stonak da se greje. Preko bebe prebacite pokrivač.
- NEMOJTE VUĆI PUPČANU VRPCU NITI JE PRESECATI. Neka posteljica izadje spontano, a presecanje pupčanika ostavite ekipi Hitne pomoći!
- Možete osloboditi nosić ostataka plodove vode povlačenjem dva prsta niz strane nosića prema dole.
- Ako beba ne zaplače odmah, možete je protrljati po ledjima ili masirati stopala.
- Dok čekate Hitnu pomoć, možete probati da date bebi da sisa. Ako posteljica još nije izašla, pazite da se ne zategne pupčanik, jer može pući!
Na početak

Šta je to carski rez?

Carski rez (sectio caesarea) je hirurški zahvat koji podrazumeva pravljenje reza na trbuhu i na materici i porodjaj vaše bebe kroz taj rez. Može biti planiran, kada se unapred zna da postoji nemogućnost vaginalnog porodjaja, ili hitan, kada u toku porodjaja dodje do pojave komplikacija zbog kojih je suviše opasno završiti porodjaj vaginalnim putem. Procenat trudnica koje se porode carskim rezom kreće se oko 20-25% kod nas, i raste tokom proteklih godina. Carski rez je operacija kod koje se otvara trbušna šupljina, i zbog toga kao način završavanja porodjaja nosi veći rizik po trudnicu od vaginalnog porodjaja, veća je mogućnost pojave infekcije, jakog krvarenja, povreda unutrašnjih organa, tromboembolije, itd. Takodje se duže ostaje u bolnici nego posle vaginalnog porodjaja.
Na početak

Kakva je priprema za carski rez?

Vaš ginekolog će sa vama prvo obaviti razgovor da li je neophodno da se radi carski rez, i zašto. Potrebno je da imate svu potrebnu dokumentaciju (lična karta, zdravstvena knjižica, krvna grupa i Rh faktor itd), te laboratorijsku pripremu.
Pregledaće vas internista da bi se ustanovilo da li je vaše stanje takvo da možete podneti operaciju, a zatim vas pregleda anesteziolog s kojim ćete se dogovoriti kakvu vrstu anestezije možete dobiti (opšta anestezija, u kojoj spavate za vreme operacije, ili regionalna (epiduralna ili spinalna) analgezija gde ste budni za vreme trajanja operacije. U SAD preko 95% carskih rezova izvodi se u regionalnoj anesteziji. Kod nas je taj procenat značajno manji, ali raste iz godine u godinu.
Pre opereacije, postavi se kateter u mokraćnu bešiku, dobijate anesteziju i operacija počinje.
Na početak

Da li ću dobiti lekove protiv bolova posle carskog reza?

Naravno. Ako je carski rez radjen u epiduralnoj ili spinalnoj analgeziji, nećete osećati bolove sledećih 12 sati, jer anesteziolog daje lekove protiv bolova već pri završetku anestezije. Kada počnete osećati da možete da pokrećete noge, biće vam dat neki od analgetika da pokriju bolove. Ako je radjen carski rez u opštoj anesteziji, po prestanku anestezije počinjete da dobijate lekove protiv bolova u sledećih nekoliko dana.
Na početak

Da li ću moći da se krećem kada dodjem kući posle carskog reza?

Koliko god da je bitno da se odmarate po dolasku kući iz bolnice, toliko je bitno da se redovno krećete. Time ubrzavate zaceljivanje rane, ukupni oporavak a sprečava se nastanak ugrušaka u krvnim sudovima. Nemojte, s druge strane, preterivati u kretanju, jer su mišići još slabi i treba im postepeno navikavanje na napore. Nemojte dizati ništa teško, sem vaše bebe, u sledećih 6 nedelja. Nakon pregleda ginekologa za mesec dana, biće vam rečeno da li možete da počnete sa vežbama i koliko intenzivno. Takodje, kao i kod vaginalnog porodjaja, seksualni odnosi se ne preporučuju u prvih 6 nedelja.
Na početak

Kako izgleda ožiljak posle carskog reza?

Najčešće se danas radi horizontalni rez (»bikini« rez) na trbuhu kada se radi carski rez. Prvih par dana rez je blago iznad nivoa kože, nešto tamnije boje nego okolna koža, može postojati blago crvenilo ivica rane. Dužina reza je obično do 15-tak centimetara, ali je njegova postavka nisko iznad pubične kosti i ispod nivoa gaćica ili kupaćeg kostima, tako da se neće primetiti ni na plaži.
Tokom prvih par meseci ožiljak polako bledi, stapa se sa bojom okolne kože, mada se kod nekih žena može javiti tzv keloid, odnosno preterani razvitak ožiljka, kada je on iznad nivoa kože, zadebljan, često tamnije prebojen.
Na početak

Šta je epiziotomija?

Epiziotomija je hirurški način da se Vaša međica (deo tkiva između vagine i analnog otvora) zaštiti od nekontrolisanog pucanja. Babica koja Vas porađa, u trenutku pritiska glavice na tkivo međice procenjuje da li će uspeti da zaštiti međicu, i ako ne, onda se pravi epiziotomija. Rez na koži i potkožnom tkivu se pravi u dužini od nekoliko centimetara koso i prema napolje. Nakon porođaja, kada se odlubi i posteljica, pravi se pregled grlića materice, vagine i medjice i epiziotomija ušiva.

Sa sajta Klinike za ginekologiju i akušerstvo KV Novi Sad